Здравствена заштита

Здравствена заштита младих

Здравље је стање потпуног физичког, психичког и социјалног благостања, а не само одсуство болести или изнемоглости. Према томе, здравље захтијева мултидисциплинаран третман, не само области здравства већ и образовања, економије, транспорта и др. Према проћени Свјетске здравствене организације, здравље зависи само 10% од активности здравства, а 90% од других увјета живота: становања, приступа питкој води, образовања итд.

Популацију младих треба посматрати као врло осјетљив сегмент друштва, јер је то период транзиције из ђетињства ка одраслој доби, у којем се снажно мијењају обрасци понашања. Данашњи млади у БиХ погођени су ратним и постратним периодом у БиХ, тако да су подложнији одређеним ризицима који се негативно одражавају на здравље. Најновија истраживања (УНИЦЕФ, СЗО, УНФПА) указују на то да су водећи ризици по здравље младих све већа злоупотреба духана, алкохола, опојних дрога, висок ниво повреда (саобраћајни трауматизам, занемаривања и злостављања). Такођер, здравствено стање младих карактеризира и лоше ментално здравље са све вишом стопом поремећаја понашања, болести овисности, депресије и самоубистава, као и ниска стопа контрацептивне заштите са све већим порастом сексуално преносивих инфекција.

Здравствена култура становништва у БиХ уопће је на ниском нивоу, па и код младих није развијена навика чувања и редовне контроле здравља, уз примјену здравог начина понашања и преузимања одговорности за сопствено здравље. Они се обично љекару обраћају када већ постоје тегобе које могу указати на неки од поремећаја. Проблем дискриминације, табуа и предрасуда и даље је врло изражен, па, уколико се млад човјек брине за своје здравље, најчешће се његова брига повезује с тим да је већ болестан, инфициран и сл.

Нарочитих проблема у задовољавању својих специфичних потреба имају млади с инвалидитетом те посебно осјетљиве, маргинализиране и социјално угрожене групе младих. У ову другу групацију сврставају се: млади без родитељског старања, бескућници, смјештени у одгојне установе, сиромашни, они који нису обухваћени школским системом, припадници националних мањина, вјерских заједница, млади с потребом за посебном подршком, избјегла и расељена лица и сл.

Актуелни здравствени проблеми међу популацијом младих, који захтијевају организирану и континуирану акцију у циљу рјешавања, јесу:

Развојно-психолошки проблеми
Клиничко искуство и резултати проведених истраживања указују на значајно психолошко трпљење популације младих. Око 1/3 популације средњошколаца и студената припада групи граничних и ризичних, тј. манифестира знаке психолошког трпљења и менталних проблема и поремећаја те исказују потребу за организираном психолошко-психијатријском подршком, односно помоћи. Угроженије су ђевојке и адолесценти у урбаним срединама. Из године у годину све је већи број младих који имају психолошке проблеме или манифестирају одређену, за овај узраст специфичну, психопатологију: различите тешкоће адолесцентног процеса сконцентриране око формирања стабилног и дефинитивног идентитета, депресивна стања (укључујући самоубилаштво) и поремећаје понашања (укључујући злоупотребу психоактивних супстанци, насилно и делинквентно понашање и поремећаје ишране).

Проблеми репродуктивног здравља
Млади људи представљају категорију становништва с посебним факторима ризика за настанак оштећења репродуктивног здравља. Према резултатима бројних студија, учесталост сексуалне активности међу младима у БиХ је у порасту. Према проћенама, током сваке календарске године догоди се око 50 трудноћа на 1000 ђевојака узраста 15 до 19 година. Величину овог здравственог и психосоцијалног проблема у БиХ илустрира податак да се у истој добној групи годишње догоди седам трудноћа у Холандији, а 28 у Великој Британији, земљи која има најлошије показатеље здравственог стања популације адолесцената у Западној Европи.
На основу резултата мањих истраживања дубинског типа проћењује се да је број евидентираних намјерних побачаја знатно мањи од стварног, упркос постојању обавезе пријављивања ових интервенција и вођењу здравствене статистике. Проћењује се да сваке године искуство с овом врстом медицинског поступка има шест до седам хиљада ђевојака адолесцентног узраста, а познато је да намјерни прекид трудноће код младих представља значајан предиктор за настанак спонтаних побачаја и пријевремених порођаја, односно за развој неплодности у каснијем животном добу.

Болести овисности
Болести овисности имају хроничан ток и доводе до тешких поремећаја психичког и тјелесног здравља младих, односно угрожавају или заустављају њихов нормалан психо-физички развој. Изразито је угрожена и њихова социјална позиција и позиција њихових породица, а самим тим и сигурност друштва.
Подаци везани за злоупотребу дрога, односно психоактивних супстанци (ПАС) и болести зависности у БиХ су непотпуни, мада досадашња истраживања и анкете, иако нису методолошки уједначена, указују на пораст процента корисника психоактивних супстанци међу младима те све већу учесталост кориштења више психоактивних супстанци заједно, а све је нижа добна граница кад је у питању први контакт с психоактивним супстанцама.

Злостављање и занемаривање
Злостављање и занемаривање, које је постало социјално видљивије, представља велики друштвени проблем који погађа како младе у породицама тако и младе у установама за ђецу лишену родитељског старања и младе у рањивим групама. У јавности није довољно развијена свијест о питању насиља у породици, јер су у БиХ још увијек дубоко усађене представе о приватности породичног живота.

Повреде
Повреде младих најчешће се дешавају у саобраћају, а посљедице су непоштовања саобраћајних прописа. Такођер се повреде дешавају и у школи, кући, на спортским теренима, на мјестима окупљања младих, гђе често изостаје адекватно пружена прва помоћ. Све су чешће повреде усљед физичког злостављања младих, како у породици тако и у школи и на улици.

Физичка неактивност
Физичка неактивност младих може утјецати на неправилан развој тијела те настајање одређених деформитета и болести. Млади у БиХ суочени су с неодговарајућим отежаним увјетима за бављење спортом или неким другим видом физичке активности, и то у смислу да не постоје адекватни терени и игралишта, а и постојећи често нису сигурни. Такођер, бављење одређеним спортом, посебно уколико је ријеч о професионалном бављењу спортом, често подразумијева велика новчана улагања.

Неправилна ишрана
Неправилна ишрана представља неуравнотежено или недовољно узимање хране, а њене директне посљедице су поремећај раста и развоја те појава болести. Иако је избор хране индивидуалан и зависи од физиолошких потреба организма, утјецај средине и жеља за привлачним изгледом често доводе до неправилне ишране и посљедица које се усљед тога јављају.
Непосједовање културе ишране, што подразумијева непознавање ове области и погрешне навике („брза храна“, инстант напици и сл.), често се негативно одражава на здравствено стање младих.

Међу најважнијим факторима из окружења који утјечу на развој и здравље младих јесу:

- поремећај или пад система вриједности који отежава структурирање идентитета младих;
- проблеми у школству;
- пораст шовинистичких испада;
- проблем запошљавања младих;
- сиромаштво;
- недовољна упућеност родитеља у стварне потребе њихове ђеце;
- отуђивање чланова породице, недостатак комуникације, распад породице;
- љекари немају довољно времена за превентивни рад.

Како се може описати тренутна здравствена ситуација у БиХ када су млади у питању?

Сиромаштво и лоша социо-економска ситуација неповољно ђелују на здравље младих. Чак 10% младих у БиХ не посједује здравствено осигурање. Комплицирано уређење здравственог осигурања, које се може остварити само у оквиру одређеног кантона у ФБиХ, односно једног од ентитета у којем је особа пријављена, утјече на смањење мобилности младих унутар БиХ. Такођер, усљед недостатка повјерења у здравствене раднике на локалном нивоу, млади настављању с ризичним понашањем. Здравствене установе често немају адекватан простор, што продубљује овај проблем, те млади губе повјерење у јавни здравствени систем, а често немају средства лијечити се у приватном сектору.

Статистике о младима у контексту њиховог здравственог стања забрињавајуће су.

Када је ријеч о здравственој заштити, тек је 40% оних који су обавили систематски преглед у посљедњих 12 мјесеци, а половина од тог броја није га обавила као редовну контролу, већ због одређене процедуралне потребе. Тек 11% младих у ФБиХ зна да у њиховој локалној заједници постоје здравствене услуге које су посебно организиране и специфично намијењене само за младе, а свега 9% младих је те услуге и користило, и то 6% њих само једном или два пута.

Здравственим услугама које пружају домови здравља у њиховим локалним заједницама (опћинама) 40% младих у градским срединама је незадовољно, док је у ванградским срединама незадовољство нешто мање (33%). Као разлоге незадовољства млади најчешће наводе недостатак повјерења у љекаре, јер мисле да је у здравству највећи ниво корупције приликом запошљавања, тако да ту ради највећи број неквалифицираних људи. Такођер сматрају да ни љекари нису имали довољно праксе у процесу образовања, те немају повјерења у њихово искуство. Дакле, млади немају повјерење у љекаре, јер медицински кадар сматрају производом непотизма, а не струке.

Опћенито су незадовољни и здравственим особљем те све чешћим недостацима медицинских материјала (нема реагенса, нема вакцина против тетануса, нема довољно апарата за различите медицинске снимке и претраге). Наводе како је однос здравственог особља често непристојан према пацијентима, како вријеђају пацијенте, чине дискриминацију, примају мито и сл.

Као велики проблем, који се институционално мора рјешавати, виде и сукоб интереса кроз приватне ординације љекара упослених у јавном здравственом сектору.

Потребу за психолошким савјетовалиштима наводе као најчешћу, али уз довољну дискрецију, а пожељно је да су савјетовалишта ван здравствених установа. 13% младих у ФБиХ је кроз радно искуство свједочило неком облику злостављања на послу које је оставило посљедице на душевно и тјелесно здравље њих самих или њихових колега или колегица.

7% младих у ФБиХ нема или не зна има ли здравствено осигурање, што је резултат приближан податку истраживања из 2008. године, у којем је пронађено да 10% младих нема здравствено осигурање.

Сматрају да су младима једнако важне и потребне савјетодавне услуге из домена сексуалног и репродуктивног здравља, које углавном проналазе у невладином сектору, али с више потешкоћа у ванградским срединама.

Брига младих жена у ФБиХ о репродуктивном здрављу на забрињавајућем је нивоу. Само 48% младих жена од малог броја испитаница које су биле спремне давати одговоре на питања о репродуктивном здрављу обавило је гинеколошки преглед у посљедњих 12 мјесеци. Интимни односи и сексуално здравље табу су тема међу младима ФБиХ, што увелико повећава ризик од сполно преносивих болести и случајева непланиране трудноће. Сваки осми млади брачни пар има потешкоће са зачећем. Право на бесплатну умјетну оплодњу у оквиру јавног здравственог система не могу остварити.

Млади у ФБиХ не посвећују довољно времена рекреативним активностима с циљем очувања здравља и тјелесне кондиције. Око 23% младих се никако не бави рекреативним активностима. Додамо ли томе младе који се рекреативним активностима баве једном седмично и рјеђе од тога, долазимо до приближно 48% младих који не посвећују довољно бриге овим за здравље важним активностима.

У БиХ забрињавајуће је велики број младих пушача у доби између 15 и 24 године. 30% младих свакодневни су пушачи, 16% је оних који пуше више од 10 цигарета дневно, од тога 3% пуши више од 20 цигарета дневно, а 4% више од 30 цигарета. Поред пушења, велики проблем представљају конзумирање алкохола и опојних дрога међу популацијом младих. 

Шта М1 Права за младе жели направити?

Желимо здраве, а не болесне генерације!

Желимо промовирати здрав стил живљења, очување и унапређење здравља младих, постићи једнакости младих у здрављу без обзира на статусне разлике. Желимо преусмјерити здравствену заштиту од клиничког приступа у превентивни приступ: према промоцији здравља, интерсекторској сарадњи, укључивању заједнице, активном учешћу младих и развоју индивидуалне одговорности за здравље.
У оквиру тога, потребно је развити сигурно и подржавајуће окружење за развој и здравље младих. Као прва мјера намеће се креирање и усвајање политике за развој и здравље младих, као и ревидирање постојећих и доношење нових закона и подзаконских аката који ће бити у складу с потребама младих у БиХ. Потребно је успоставити и систем за организирано праћење и надзор здравственог стања младих, што омогућава заснивање одлука у области развоја и здравља младих на поузданим информацијама. Желимо развој функционалних партнерстава за развој и здравље младих, уз промовирање и интензивирање активног суђеловања младих у креирању активности. На локалном нивоу потребно је јачање капацитета заједнице у планирању, имплементацији, мониторингу и евалуацији програма превенције, лијечења и рехабилитације младих, као и у остварењу сигурније и здравије породичне, школске и радне средине за младе. Неопходно је развити адекватан систем пријеноса знања и вјештина за стјецање ставова, навика и понашања које води ка здрављу. М1 – Права за младе залаже се за развој, стандардизацију, акредитацију, примјену и праћење програма за промоцију здравља младих на свим нивоима, који се проводе од стручне јавности, као и за развој, стандардизацију, акредитацију, примјену и праћење програма за промоцију здравља младих који се проводе од младих („вршњачки приступ”).

И други кажу да то желе, али очито не знају како то направити! Зна ли М1?

Сматрамо да кључ проблема није само у незнању политичких претходника, већ првенствено у недостатку политичке воље за рјешавање проблема здравствене заштите младих у БиХ. М1, поред тога што има политичку вољу за системско рјешавање овог проблема, сумирао је неколико рјешења која би била конкретан одговор на кључне проблеме у области здравља младих. М1 сугерира сљедеће мјере:
1. Промијенити и примијенити регулативни оквир који ће осигурати једнак приступ здравственој заштити и осигурању свим грађанима БиХ, без обзира на радни статус, старосну доб, мјесто пребивалишта и сл. Треба осигурати минималан пакет здравствених услуга за младе без обзира на њихов статус. Осигурати и доступност здравствене заштите за све грађане - физичка неприступачност здравствених услуга за одређене категорије не само да доводи људске животе у опасност него представља и тежак облик дискриминације.
2. Успоставити дискретна психолошка савјетовалишта за младе ван здравствених установа, која би младима гарантирала дискрецију, поготово у мањим, ванградским срединама. Креирати и провести програме на свим нивоима, као дио стратегија према младима / омладинских политика, за развој самопоуздања, вјештина комуникације и преговарања усклађених с развојним потенцијалима младих с поремећајима менталног здравља, хроничним обољењима и с потребом за посебном подршком. Дио неопходних услуга могуће је повјерити омладинским центрима, чије је оснивање дужност локалних (опћинских / општинских, градских, кантоналних) власти.
3. Примијенити механизме везане за контролу духана и духанских производа по узору на земље ЕУ и препоруке Свјетске здравствене организације, јачати законске регулативе о ограниченој конзумацији алкохола, која би се посебно односила на младе људе, и која би слиједила Препоруку Вијећа Европе. Потребна је пуна имплементација и снажење државног Закона о борби и превенцији злоупотребе дрога. То се посебно односи на одредбе у вези с образовањем, у свим сферама, о превенцији и сузбијању злоупотребе дрога.
4. Потребно је размотрити промјену образовних планова и програма у смислу увођења здравственог одгоја у основне и средње школе (с нагласком на сексуално и репродуктивно здравље, планирање породице, болести овисности, ментално здравље младих, алкохолизам, насиље у породици те здравих стилова живота итд.). Врло важну подршку увођењу здравственог одгоја у основне и средње школе пружа и тзв. вршњачко образовање, које треба наћи своје мјесто у званичном образовном систему. Наставни план и програм специјализације школске медицине потребно је осавременити и прилагодити данашњим потребама младих, с посебним нагласком на промоцију здравља и превенцију болести. Проширити програме у формалном образовању на свим нивоима ка стјецању вјештина за рад на промоцији здравља и превенцији болести код младих.
5. Путем континуираног образовања здравствених радника потребно је подизати вјештине и знања која се тичу разумијевања здравља младих те уклањати стигму и дискриминаторно понашање према рањивим групама или обољелима који припадају рањивим или изузетно рањивим групама. Охрабривати сарадњу између сектора примарне здравствене заштите, заводā за јавно здравство и невладиних организација које би кроз заједничке активности нудиле превентивне и промотивне програме, на нивоу локалних заједница.
6. Израдити програм за промоцију здравља младих, као дио политика / стратегија према младима на свим нивоима власти, који би третирао промоције здравља и превенцију болести, изражавати их у већем и квалитетнијем обиму те их проводити на координиран и вишесекторски начин. Потребна је непрестана протупушачка кампања и кампања спречавања употребе наркотика и алкохола. У јавне емитере, као дио омладинских програма, увести квалитетне садржаје о теми ризика и превенције у здрављу. У оквиру програма промоције и превенције, предвиђети употребу младима блиских медија, интернет мреже за младе, телефонских и интернет савјетовалишта, те вршњачке активности за промоцију здравља младих.
7. Што прије употпунити регулативу о лијечењу неплодности биомедицински потпомогнутом оплодњом те осигурати да сви имају пођеднаку могућност остваривања права у складу с њом.
8. Системски градити инфраструктуру, у складу с могућностима и уз подршку свих надлежних нивоа власти, која ће омогућити повећање трошења слободног времена на рекреативне активности (спортске плохе, трим и бициклистичке стазе, шеталишта, купалишта и сл.).

 

 

 

US Embassy - Logo - Funding 2

Objavljivanje ovog materijala je dijelom finansirano grantom Ministarstva vanjskih poslova Sjedinjenih Američkih Država (Department of State). Mišljenja, nalazi i zaključci koji su ovdje navedeni pripadaju autorima i ne odražavaju nužno mišljenja, nalaze i zaključke Ministarstva vanjskih poslova Sjedinjenih Američkih Država.

This article was funded in part by a grant from the United States Department of State. The opinions, findings and conclusions stated herein are those of the author and do not necessarily reflect those of the United States Department of State.



M1 PRAVA ZA MLADE    ALL RIGHTS RESERVED  Copyright ©  2018
M1 - Prava za mlade je inicijativa Instituta za razvoj mladih KULT