predrok

 

М1 Права за младе креирала је Предизборни роковник, једноставан алат који грађанима с правом гласа на Изборима 2014 може помоћи да из гласача пређу у бираче.

Предизборни роковник М1 је средство за спрјечавање предизборне манипулације. Предизборни роковник почиње завјетом гласача да убудуће неће гласати него бирати и бити пробирљиви, а затим поставља бројна питања на које би сваки гласач требао одговорити себи, прије изласка на Изборе 2014. Потом оставља за сваки дан до Избора по један лист, да се на њему забиљеже најзначајнија политичка дешавања тог дана, добри и лоши политички потези, поскупљења, комунални проблеми, корупцијске афере, резултати о раду заступника и министара, „прочитана“ предизборна реторика и сл. Посљедњи лист роковника је резервиран за 12. октобра, за дан Избора, и има своју поруку. Вриједи је прочитати.

Предизборни роковник М1 прије свега указује на потребу за правовременим припремама за Изборе. 12. октобар за гласаче је далеко, али за политичке партије исувише близу. Кампање политичких партија одавно су почеле, њихове припреме трајат ће мјесецима, док грађани своју одлуку најчешће доносе на сами дан избора. Очито је – политичке партије сваки изборни циклус дочекају спремније од гласача, те стога „успјех“ странака над гласачима и константна разочарења након избора не требају чудити.

Предизборни роковник М1 нуди одговор на питање „Како детаљно провјерити оне за које будемо гласали?“, наводећи релевантне изворе из којих се може провјерити финансијско пословање и учинак рада институција власти, дисциплину политичара, затим најзначајније друштвене проблеме који су узроковани лошом политиком, (не)наклоњеност младима, начине финансирања политичких партија и др. Предизборни роковник потиче гласаче да трагају за резултатима, да вјерују ђелима а не ријечима. Предизборни роковник је помагало за неопходно политичко описмењавање и образовање.

С обзиром да политичке странке често рачунају на заборав и плитко сјећање гласача, Предизборни роковник је драгоћена архива и освјеживач памћења: присјећање сваког политичког разочарења, неиспуњених предизборних обећања, политичких афера и скандала. На дан Избора, Предизборни роковник може бити вриједан подсјетник.

Предизборни роковник је алат за селекцију важних политичких информација и развој критичког промишљања приликом одабира кандидата. Умјесто у предизборне боје и слогане, Предизборни роковник потиче да се гледа у статистичке податке: бројке запослених и незапослених, извјештаје о напретку, буџете, ранг-љествице на којима се налази наша земља по различитим основама и др. Предизборни роковник сугерира разговор о новцу, о порезима које гласач плаћа и услугама које му се заузврат пружају.

Предизборни роковник потиче на предизборну дисциплину и уредно евидентирање, како би се за Изборе 2014 било спремније него икад прије.

Предизборни роковник у електронској верзији доступан је свима на www.правазамладе.цом у рубрици „Изборна лектира“.

М1 Права за младе сматра неприхватљивим најаве повећања цијена школарина на Универзитету Сарајево (УНСА), без обзира је ли ријеч о стварним плановима за поскупљење услуга образовања на УНСА или предизборној политичкој манипулацији.

Поскупљење услуга образовања, које би тешко оптеретило у великом дијелу већ осиромашену студентску популацију, не би ријешило финансијске проблеме образовних институција – као што нису ријешени финансијски проблеми других институција повећањем намета грађанима – већ би направило још дубљи социјални јаз међу студентима, учинивши образовање привилегијом имућних.

Ни досадашње цијене услуга образовања на УНСА већини студената нису прихватљиве, не одговарају квалитети образовања нити су у складу са знањем које студенти могу добити на већини факултета УНСА. О томе најбоље свједоче јавности доступне цијене студија у бројним развијеним земљама Европе, попут Аустрије, Шведске, Чешке Републике, Пољске и др., које су често знатно ниже од цијена на УНСА, а предметни студији знатно напреднији. Недавна студентска борба за „ЕРАСМУС+ програм“ бла је управо борба за прилику за стјецање знања на европским универзитетима, за бољу понуду, за ниже цијене студија, за стипендије које тај Програм омогућава.

Надлежне власти и високообразовне институције, не само у Сарајеву већ и у другим универзитетским градовима у БиХ, ускоро ће се морати суочити са стварним, системским проблемима високог образовања у БиХ: непостојањем адекватне праксе током студирања, минималним бројем стипендија и њиховим недовољним износима, недостатком средстава за квалитетне наставне активности, неусклађеношћу с тржиштем рада и неприпремањем будућих радника за потребе послодаваца, преопширним и неодговарајућим наставним плановима и програмима, лошим односом и некомпетентношћу великог дијела наставног кадра, те можда и најважнијим питањем - корупцијом у бројним сегментима високог образовања у БиХ, с несагледивим посљедицама за појединца, друштво и државу.

Иако имамо пуно разумијевање за тежак положај упосленика УНСА због неисплаћених плаћа, проблеми високог образовања у БиХ много су већи од неизмирених транши од стране Владе КС. Без системског приступа, које ће укључивати више сектора, имати добро планирану и учинковиту координацију, и без позиционирања образовања у шири контекст друштвеног и привредног развоја и стварања нове вриједност, проблеми јавних високообразовних установа у БиХ бит ће све дубљи а дугорочно рјешење све неизвјесније.

Умјесто признања и захвале за несебичну помоћ поплављеним подручјима у најтежим тренуцима, уз напомену да је знатан број њих и сам био директно угрожен, студентима се на плаћање уручује туђи рачун за сав претходни немар и лошу образовну политику надлежних институција власти и образовних установа у КС.

М1 се залаже за законско омогућавање инвестирања у бх. спортске клубове. Политика мора бити подршка а не запрека развоју бх. спорта.

Бх. спортска удружења налазе се у тешкој финансијској ситуацији. Зантересирани инвеститори који би могли донијети опоравак бх. спорта постоје, али због законске неуређености власничке структуре и актуелног правног статуса спортских удружења, приватизација и инвестирање су онемогућени.
Усвајањем Закона о наплати и ђеломичном отпису дуговања спортским колективима у ФБиХ, Заступнички дом Парламента Федерације БиХ с једне стране направио је само корак ка краткорочној користи спортским удружењима, а с друге стране изазвао негодовања међу осталим пореским дужницима за које нису предвиђене сличне пореске олакшице. Само дијелом сматрамо оправданим доношење оваквог закона, због вјероватног омогућавања клубовима учешће у такмичењима на међународној сцени, али таквом кораку морало је претходити „велико поспремање“ унутар спортских удружења и увођење тренспарентног и учинковитог система пословања. Спортским удружењима у БиХ потребно је дугорочно рјешење.

Према изјавама спортских радника, челника и навијачких група из свих крајева БиХ, које су медији забиљежили протеклих година, постоји расположење и висок степен сагласност за законско омогућавање приватизације спортских клубова. Постоје и расположени домаћи и међународни инвеститори, па и скупине навијача који би жељели бити акционари својих клубова. Прецизно дефинирана и строго контролирана приватизација спортских клубова и њихов опоравак подигли би квалитет спортских представа, повећало би се интересовање спортске публике и озбиљних спонзора, држава би се финансијски растеретила а мотивација младих људи за бављење професионалним спортом, због већег изгледа како за колективни тако и за лични успјех, неупитно би расла.

У већ припремљеном Програму бр. 7 М1 Праве за младе навели смо:

„Због начина на који актуелни закон препознаје субјекте или носиоце спортских активности (чланови 14. и 20. Закона о спорту БиХ), постоји проблем у њиховој приватизацији, односно инвестирању у њихов развој. Потребно је прилагођавање постојећег законског оквира, које ће јасно дефинирати статус спортских друштава.“

Поред законског уређивања статуса спортских удружења и омогућавања инвестирања у бх. спорт, М1 Права за младе заговара развој аматерског спорта у БиХ.

Умјесто тражења изговора, бјежања од одговорности и пребацивања кривице за незапосленост на оне који су за њу најмање криви, бх. политика морат ће се суочити са стварним узроцима високе стопе незапослености међу младима у БиХ – недостатним и промашеним постојећим мјерама запошљавања, неучинковитим привредним потицајима, демотивирајућим непотизмом, падом страних инвестиција и недостатком радних мјеста.

Посљедњих дана сусрећемо се с бројним медијским објавама о великој незапослености младих. Велики дио тих објава отворено упућује на лијеност младих људи у БиХ и њихову кривицу за незапосленост која их погађа. Објаве су најчешће попраћене непримјереним илустрацијама, а врло често изостаје и правило „друге стране“. Тиме се свјесно или несвјесно, инструирано или спонтано, јавност наводи на погрешне закључке и предрасуде према младима, а одговорност скида с оних који су за незапосленост највише одговорни.

У УНДП-овом истраживању „Гласови младих“ из 2012. г., једном од најопсежнијих истраживања о проблемима и потребама младих у БиХ у постратном периоду, наводи се да 68% незапослених младих испитаника/ца од 18 до 30 година старости тражи посао, те да би двије трећине њих прихватили посао у било којем сектору. Према посљедњим службеним статистикама о младима у Федерацији БиХ, с краја прошле године, више од половине младих изразило је жељу за покретањем властитог бизниса, с тим да им се пружи савјетодавна и финансијска подршка. Укратко, већина младих тражи посао, не бирају гђе ће радити и изражавају жељу за самозапошљавањем.

Проблем незапослености младих прије свега лежи у слабим могућностима запошљавања у БиХ. У децембру 2014. г. послодавци су заводима и службама запошљавања у БиХ пријавили 3.110 потреба за запошљавањем нових радника, док је истовремено било евидентирано више од 550.000 (петстопедесет хиљада) незапослених. Постојећи програми запошљавања младих нису усмјерени на дугорочно и одрживо запошљавање већ углавном за стјецање првог радног искуства. Уз то, како је показала и проведена службена ревизија у ФБиХ, ти програми су неучинковити, недосљедни и недовољно тренспарентни. Биљежи се тренд смањења страних инвестиција и отварања нових радних мјеста, а број незапослених константно расте. Тиме конкуренција међу незапосленима постаје све већа, а шансе за проналазак посла све мање. Потицаји за развој малог предузетништва су минимални. Припремљени буџети за 2014. г. на различитим нивоима власти, које је јавност имала прилику виђети, не обећавају боље стање у овој области.

М1 Права за младе борит ће снагом аргумената против свих предрасуда о младима које су увријежене у бх. друштву. М1 неће бити само аргументирани критичар лоше политике, већ и политичка организација која нуди конкретне мјере за превазилажење тешког стања у којем се налази популација младих у БиХ. М1 је припремила Програм запошљавања младих, уз још шест програма за области од посебног значаја за младе људе у БиХ.

Иако због учесталих промоција дођеле стипендија бх. јавност добива привид да су стипендије у БиХ бројне и свеобухватне, службени подаци показују супротно. Девет од десет ученика и студената у БиХ не прима никакву стипендију. Млади кажу да су стипендије малобројне, да је њихов износ недовољан а процес дођељивања често нетранспарентан.

Поред мањка практичне наставе, преопширних наставних планова и програма те односа и нестручности наставника и професора, међу највеће проблеме формалног образовања млади наводе недостатак стипендија и кредитирања. Међутим, због интензивиране промоције дођеле свих стипендија и бројних медијских објава с таквих церемонија, бх. јавности се ствара привид довољне финансијске подршке младима током периода школовања.

Проценат младих који прерано напуштају образовни систем у земљама ЕУ у 2012. г. износио је приближно 13%, док је у ФБИХ у 2013. г. тај проценат износио чак 33%. Иако највећи број младих у БиХ који напуштају образовни систем чине то из разлога финансијске природе, актуелна политика то очито не препознаје као горући проблем те је финансијска помоћ младима у БиХ током образовног процеса врло слаба.

Према релевантним истраживањима о положају младих у БиХ, проведеним у посљедњих неколико година, проценат ученика и студената који примају стипендију кретао се од 4 до 10%, а мјесечни износ тих стипендија од 100 до 200 КМ, биљежећи тренд смањивања. Највећи терет стипендирања сносе локалне самоуправе, а незнатно у њему учествују виши нивои власти. Испитаници у проведеним истраживањима наводе да су стипендије недовољне, како бројем тако и својим износом, те да је у области дођеле стипендија потребна већа транспарентност, јер сумњају на корупцију и непотизам приликом њиховог дођељивања. У БиХ чак ни најбољи студенти, „Златне значке“, нису сигурни у подршку надлежних институција власти, што показује и недавни апел Удружење добитника Златне значке Универзитета у Сарајеву да се у Приједлог буџета КС за 2014. уврсте за њих изузетно важни пројекти, суфинансирање докторског студија и пројект запошљавања на годину дана.

Програм М1 Праве за младе бр. 5, „Социјална скрб“, доступан на wеб-страници www.правазамладе.цом, као мјеру бр. 1 наводи:
„Креирати потпуно нову политику стипендирања у БиХ, координирану између свих нивоа власти. У складу с максимумом буџетских могућности, увећати број стипендија и њихов износ. Класифицирати стипендије на оне које имају функцију социјалних давања за младе лошег економског положаја и стипендија које имају функцију награде за добре резултате. Такођер, промијенити политику стипендирања у контексту стипендијског потицања ученика и студената дефицитарних занимања тражених на тржишту рада. Ригорозно уредити тренспарентност дођеле стипендија, с прецизно уређеним критеријима дођеле, са системом прилагођеног и достатног информирања, у сврху повећања доступности и осигуравања једнаких могућности свим ученицима и студентима за добивање стипендија.“

 

 

US Embassy - Logo - Funding 2

Objavljivanje ovog materijala je dijelom finansirano grantom Ministarstva vanjskih poslova Sjedinjenih Američkih Država (Department of State). Mišljenja, nalazi i zaključci koji su ovdje navedeni pripadaju autorima i ne odražavaju nužno mišljenja, nalaze i zaključke Ministarstva vanjskih poslova Sjedinjenih Američkih Država.

This article was funded in part by a grant from the United States Department of State. The opinions, findings and conclusions stated herein are those of the author and do not necessarily reflect those of the United States Department of State.



M1 PRAVA ZA MLADE    ALL RIGHTS RESERVED  Copyright ©  2018
M1 - Prava za mlade je inicijativa Instituta za razvoj mladih KULT